Pogača čaja

Pre par dana, moj prijatelj i stalni gost na blogu Čika Pepe dobio je od prijatelja iz Kine pakovanje čaja.
Bio je to za nas prvi put da u ruci držimo presovan kolut naše omiljene biljke, i možete zamisliti da smo bili srećni kao mala deca.

 

Osoba koja je donela čaj samo je znala da mi tu biljku volimo, tako da nije bila sigurna šta kupuje. Samim tim nismo ni mi.

Na omotu čaja pisalo je Camel Back, što smo nas dva albanska stručnjaka uspeli da pročitamo kao Camel Black, i spremili ga na taj način. Čaj je ipak bio zeleni,  tako da smo nakon prve šolje mogli da konstatujemo samo da smo u potpunosti ubili lišće vrelom vodom.

Drugu šolju spremili smo kako treba.

U pitanju je pristojan zeleni čaj, mada ništa što bi nas oduvalo.
Mnogo veći vizuelni utisak presovane biljke, nego ukusa tečnosti...
A možda smo i mi očekivali previše...

Zaljubljena čokolada

Na tržištu Srbije upravo se pojavila nova čokolada proizvodjača Swisslion.
Čokolada nosi naziv Love you, ima 85% kakao delova i proizvodi se u bosanskom pogonu ove korporacije.

Nova čokolada predstavlja zaista prijatno iznenadjenje. 85% kakao delova se oseća, što može da učini da ova čokolada bude prejaka za nečiji ukus.
Sa druge strane, sladokusci će znati da cene pun ukus na jeziku i blagi osećaj svežine koji dobijate čim zagrizete štanglu.
Gorčina je uravnotežena, javlja se u dnu usta i ostavlja jako prijatan i dug after taste.

Pakovanje je jako luksuzno i lepo, i samim tim ova čokolada se preporučuje i kao dobar poklon.

Sa druge strane, jedina greška kod ove čokolade vidljiva je upravo na omotu, sa desne strane, gde proizvodjači preporučuju crnu čokoladu i crno vino za zdravlje i dug život. Na prvi pogled interesantan marketinški potez, ali imajući u vidu da je ovo ipak čokolada namenjena sladokuscima i poznavaocima, trebalo ga je izbeći znajući da oni koje će ova čokolada privući vina ipak oslovljavaju kao crvena... Možda je ovo traženje igle u plastu sena, ali ipak je u pitanju greška koja je lako mogla da bude izbegnuta.

Love you čokolada ime 80 grama i u srpskim marketima prodaje se po ceni od 175 dinara, što je stavlja u viši cenovni rang, ali kvalitetom opravdava cenu. Čokolada koju svakako treba probati.

Zapisi jednog Merloa: WinterFest 2013.

Naš redovni gost bloger, poznat u lokalnim krugovima kao čika-Pepe, donosi nam izveštaj sa još jednog susreta vinopija...
Tekst je prethodno objavljen na sajtovima www.topsrbija.com i www.vino.rs
 

Iza ove priče, kao što to biva sa mnogim dobrim pričama, stoji – strast.

Strast nas mnogih.

Od samog početka je ta ideja o mešavini vina i snega imala zavodljivu aromu. Kada je konačno dobila svoj oblik, znao sam da moram da budem njen deo.

Kopaonik je umeo da nas dočeka. Martovski sneg se isprva, na početku uspona, pojavljivao stidljivo i retko, kao buke koji se postepeno otvara u čaši. Onda je postajao sve jasniji, postojaniji i čistiji. Sudeći po nasmejanim licima mnoštva turista koje smo sretali na putu ka hotelu Grand, taj sneg je i za njih značio uživanje. Sve je vodilo dobroj završnici.

Sam WinterFest je započeo baš onako kako treba, otvaranjem flaše penušavca. Trajao je dva dana, sasvim dovoljno da se obiđe svih tridesetak štandova izlagača, onih bez kojih prvi korak (a prvi korak je, kako reče Nataša, često već polovina puta) ne bi bio ovako uspešan. Garden sala je na trenutke bila premala da primi sve koji su želeli da prisutvuju degustaciji. Čaša je ponekad bilo nedovoljno, a bilo ih je dosta. Dosta je bilo i poznatih lica, javnih ličnosti. Naravno, „srpski Davos“ je u toku. I mi na WinterFest-u smo, nekako, njegov deo. Ipak, najveću pažnju mene, okorelog grobara, privlači Sale Đorđević. Prva pomisao mi je da ga zamolim za fotografisanje, ali odustajem kada vidim koliko mu je neprijatna gužva koja se stvorila oko njega. Nema veze, majstore, odmori se. Posle one „trice“ u Istanbulu, zaslužio si. Nemam fotografiju s tobom, ali imam sećanje na dečaštvo koje si mi ti oslikao.

Kako prolazi vreme, postaje sve toplije. Sve je više onih koji su dan proveli na ski-stazi. Prepoznajem ih po tamnim, opaljenim licima i belini oko očiju. Smeju se, nazdravljaju. Jezici  i dijalekti se mešaju: srpski, italijanski, slovenački, engleski. Ekavica s jekavicom. Svi smo tu.

Nemam pojma o skijanju, ali mi to ne smeta da razgovaram o njemu. Neki student, Slovenac, priča mi kako se sjajno provodi i kako je na stazi odlično. Nema gužve, kaže, ski-liftovi su novi, kapaciteti uvećani. Snega ima dosta, nekad prirodnog, nekad veštačkog. Mnogo je bolje nego pre nekoliko godina.  Moraš sutra na stazu, kaže mi on, na skije. Ne znam kako da mu objasnim da je moja „vožnja“ ipak ovde, na zatvorenom, i da sam, ma kako to čudno zvučalo, s vinskom čašom stabilniji, pa se samo smeškam i klimam glavom. I okrećem priču na Šimčiče i njihova vina. O tome ipak znam malo više.

Bez sumnje, najveselije je na bilo na štandu vinarije Čoka. Četiri lepe devojke zaokupljaju pažnju muških posetilaca. Nekako vino lakše klizi kada ga one sipaju. Nekako gužva tu dođe kao nešto prirodno. I smeh. Mnogi od nas su te večeri dobili njihov osmeh, ili fotografisanje s njma, svojevrsne trofeje muškim sujetama. Ipak, samo sam ja (volim tako da mislim), na poklon dobio i nadimak. Diksi, Bojana, Marina, Nataša, voli vas vaš Merlo.

I “na marginama” WinterFest-a, kako bi to rekli današnji novinari, je vruće. Ski-staze su odavno u mraku, žičare miruju, ali Kopaonik i dalje “kuva”.  Možda čak i burnije nego danju. Prihvatam poziv ekipe iz Čoke da druženje nastavimo i po završetku, za njih, radnog dana.

Ne sećam se imena kafana. Ne sećam se imena tamburaških bandi. Sećam se svetala, sećam se muzike, vriske, prelepih žena, odlične hrane i, naravno – vina. Sećam se (mislim da se sećam) zamagljene raspojasanosti sveta koja čini da imaš osećaj da ovde dan nikada ne prestaje i da sutra počinje potpuno neprimetno.  U nekom uglu, u nekoj od kafana, ponovo vidim onog Slovenca. Podiže rakijsku čašu, nazdravlja nekome nevidljivom, jedva stojeći na nogama. Prijatelju, izgleda da nećeš sutra ni ti na stazu, pomislim uz smešak. Kopaonik te je skroz uzeo pod svoje.

Iza ove priče, kao što to biva sa mnogim dobrim pričama, stoji – strast.

Strast za pronalaženjem novih strasti.

Otuda i ja na WinterFest-u, prvom po redu. Strast koja traje, kako kažu prijatelji iz Plantaža.

Jedva čekam sledeći mart. Jer ja sam našao još jednu.

Povratak u rutinu / Demmers Teehaus

Obaveze oko novog posla udaljile su me na izvesno vreme od bloga, ali kako polako ulazim u suštinu novog radnog mesta, ponovo nalazim vremena i za on-line egzibicije.

Prethodnu nedelju proveo sam na službenom putu, par dana u Bratislavi, a zatim kratko u Budimpešti. U oba grada naleteo sam sasvim slučajno na prodavnice jednog lanca čajdžinica za koji do sada nisam čuo, a koji evo slavi već 30 godina postojanja...

Demmers Teehaus, http://www.tee.at/ je lanac sa centralom u Austriji, ali dobro pokriva kompletnu centralnu Evropu, sa preko 15 lokacija u Austriji, Slovačkoj, Madjarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Finskoj.

Naravno, iskoristio sam priliku da obogatim svoju kolekciju čajeva....

 

Crno i belo

Ako želite da na nov način uživate u svojoj omiljenoj čokoladi, umočite je u kiselu pavlaku.
Ovo je jedna od onih kombinacija koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Ako vam se dopadne slatko kiseli miks, preporučujem nastavak u istom smeru. Kada sledeći put budete spremali palačinke, premažite ih najpre slojem mlečnog i kakao krema (Eurokrem, Cipiripi, Yuhu, Nutela, Fineti, isl) a zatim slojem kisele pavlake. Ako takav fil pospete i nekim mlevenim keksom, uživanje je zagarantovano....

Pai Mu Tan

Pai mu Tan (白牡丹, u prevodu beli pupoljci) je po zvaničnoj kategorizaciji onaj manje cenjeni od dva bela čaja koje je moguće pronaći u Evropi (drugi je Yinzhen, ili srebrne iglice), ali to svakako ne znači da je lošeg kvaliteta. Medju belim čajevima postoje samo jako dobri i oni za nijansu bolji.

U ovom tekstu pokušaću da uporedim čajeve kupljene kod dva različita dobavljača. Jedan je nemački distributer Paulsen koji drži štandove u supermarketima u Kelnu, dok drugi čaj potiče iz beogradske Kuće čaja.

Već prvi pogled na sadržaj kese ukazuje na to da čaj iz beogradske čajdžinice pripada višoj klasi, što se vidi po tome da su listovi koje Kuća čaja nudi celi, dok su u kesi donetoj iz Nemačke lomljeni.

Slike sa leve strane predstavljaju infuziju čaja nemačkog, a sa desne strane srpskog distributera. Mada se to sa slika ne vidi najbolje, obe infuzije imaju karakterističnu svetlu zeleno-zlatnu boju.
Što se ukusa tiče, kao što se očekivalo lomljeni čaj je direktniji i ima puno telo karakterističnog cvetno-metalnog ukusa koji se javlja odmah na vrhu jezika. Sa druge strane, celi listovi koji potiču iz Kuće čaja daju tečnost koja se ne otkriva na prvu loptu, ali zato nudi kompleksniji ukus u dubini usta, i dugotrajniju završnicu.
Oba čaja mogu da pruže dva kvalitetna prelivanja, dok je treće u oba slučaja već previše blago za moj ukus. Naravno, i ovde je nemačka varijanta robusnija, dok "domaća" varijanta zahteva više pažnje prilikom pripremanja, bolju vodu i striktniju temperaturu u preporučenom rasponu od 70-80 stepeni celzijusa.

Na kraju, zaključak je da je nemačka varijanta, kao robusnija, bolja za upoznavanje sa belim čajevima, ali ipak nižeg kvaliteta (što na kraju nije ni čudo imajući u vidu da je kupljena u čajdžinici supermarketa). Kuća čaja, kao elitna (čitaj jedina) čajdžinica u Srbiji ipak ima bolje listove za poznavaoce i sve one koji žele da u pripremu beliog čaja ulože malo više pažnje i vremena. A Pai Mu Tan tu pažnju i vreme svakako zaslužuje.

Uporedni prikaz čokolada, deo 1

Kako u ovom trenutku na srpskom tržištu postoji veliki broj čokolada, njihov uporedni prikaz zahtevaće nekoliko blog tekstova.
Pa da krenemo...

1. Kao što sam već više puta pomenuo, ubedljivo najbolja čokolada u Srbiji trenutno je Pionirova Diamond čokolada sa kakao krispijem. Neko će možda reći da je u pitanju varanje, imajući u vidu da je kakao krispi ipak dodatak, a da bi "čista" Diamond čokolada po poštenim merilima bila postavljena nekoliko mesta ispod, ali kako je to samo prženi kakao ovaj proizvod će ipak ostati na prvom mestu. 65% kakaa u masi, i dodatnih 3-4 krckavih prženih procenata stvaraju baš onu pravu mešavinu gorčine i slasti koja navodi na greh.

2. Činjenica da je Nestle preuzeo Centroproizvod ima i svojih loših i svojih dobrih strana. Mada je novi Cipiripi promašaj, Nestle čokolada sa 60% ekvadorskog kakaa je najbolja "čista" čokolada na domaćem tržištu. Mada 60% kakaa na prvi pogled deluje premalo, ukus ove čokolade je izuzetno uravnotežen i ima blagi osvežavajući osećaj mente. Zbog toga, ova čokolada postaje još ukusnija kada se dobro ohladi u frižideru, kada se osećaj ledenih kocki još više pojačava.

Jedno upozorenje: Nestle čokolada dolazi u 200 gramskom pakovanju, štangle su debele i tvrde. Naročito kada se izvadi iz frižidera, ovu čokoladu je jako teško pregristi, ali to samo dodaje zadovoljstvu njenog konzumiranja. Dodatno, ovo je jedna od retkih čokolada koja može da zadovolji moju potrebu za slatkišima sa samo jednom ili dve kocke.

3. Najlepše želje su uvek važile za najbolji srpski brend čokolada. Godine prolaze, a ove čoklade su i dalje u samom vrhu. Sa 75% kakao mase, Najlepše želje imaju najklasičniji ukus kakaa od svih ovde pobrojanih brendova. Uvek dobar izbor.

4. Sedam od deset ljubitelja čokolade zatvorenih očiju bira Bambi. Hm..... na kome je vršan ovaj eksperiment? Prvi utisak nakon probanja Bambi čokolade sa 70% kakao mase svakako je činjenica da je ova čokolada previše slatka. Zbog toga, čokolade ovog proizvođača sa jedne strane nisu prvi izbor za svakodnevno jelo, ali sa druge strane predstavljaju odličan materijal za mešanje sa voćem (Bambijeve čokolade sa dodacima su u samom vrhu na našem tržištu) kao i za pripremu torti i kolača, poput ranije pomenute brze čokoladne torte.

Nastavak sledi....