Pai Mu Tan

Pai mu Tan (白牡丹, u prevodu beli pupoljci) je po zvaničnoj kategorizaciji onaj manje cenjeni od dva bela čaja koje je moguće pronaći u Evropi (drugi je Yinzhen, ili srebrne iglice), ali to svakako ne znači da je lošeg kvaliteta. Medju belim čajevima postoje samo jako dobri i oni za nijansu bolji.

U ovom tekstu pokušaću da uporedim čajeve kupljene kod dva različita dobavljača. Jedan je nemački distributer Paulsen koji drži štandove u supermarketima u Kelnu, dok drugi čaj potiče iz beogradske Kuće čaja.

Već prvi pogled na sadržaj kese ukazuje na to da čaj iz beogradske čajdžinice pripada višoj klasi, što se vidi po tome da su listovi koje Kuća čaja nudi celi, dok su u kesi donetoj iz Nemačke lomljeni.

Slike sa leve strane predstavljaju infuziju čaja nemačkog, a sa desne strane srpskog distributera. Mada se to sa slika ne vidi najbolje, obe infuzije imaju karakterističnu svetlu zeleno-zlatnu boju.
Što se ukusa tiče, kao što se očekivalo lomljeni čaj je direktniji i ima puno telo karakterističnog cvetno-metalnog ukusa koji se javlja odmah na vrhu jezika. Sa druge strane, celi listovi koji potiču iz Kuće čaja daju tečnost koja se ne otkriva na prvu loptu, ali zato nudi kompleksniji ukus u dubini usta, i dugotrajniju završnicu.
Oba čaja mogu da pruže dva kvalitetna prelivanja, dok je treće u oba slučaja već previše blago za moj ukus. Naravno, i ovde je nemačka varijanta robusnija, dok "domaća" varijanta zahteva više pažnje prilikom pripremanja, bolju vodu i striktniju temperaturu u preporučenom rasponu od 70-80 stepeni celzijusa.

Na kraju, zaključak je da je nemačka varijanta, kao robusnija, bolja za upoznavanje sa belim čajevima, ali ipak nižeg kvaliteta (što na kraju nije ni čudo imajući u vidu da je kupljena u čajdžinici supermarketa). Kuća čaja, kao elitna (čitaj jedina) čajdžinica u Srbiji ipak ima bolje listove za poznavaoce i sve one koji žele da u pripremu beliog čaja ulože malo više pažnje i vremena. A Pai Mu Tan tu pažnju i vreme svakako zaslužuje.